Ne mogu da kažem da li je ovaj tekst dobar, ili loš – istinit ili neistinit. To ne mogu zato što mi je jeziv. Budi mi uspomene na (za mene grozna, za mnoge idilična) titovska vremena. Iz njega proviruju (još) neumrli komunistički vampiri. To su oni akteri – u pravom smislu reči „zajedničkog zločinačkog poduhvata“ koji su započeli od 1945.g. pa sve do devedesetih, i koji se još uvek nastavlja (sad preobučen u demokratske haljine). Prethodnici su - „vo vremja ono“ bili ti koji su sa po jednom rukom zajednički „krojili kapu“ nama – nesretnim stanovnicima – kako se to danas zove „Zapadnog Balkana“ , držeći drugu ruku sa bodežima iza leđa, u pripremi da se međusobno u povoljnom trenutku „zlaćanima da pobodu noži“. Nije bilo bitno da li su im motivi i povodi bili napredovanje u službi, lukrativna mesta u predstavništvima u inostranstvu, bolja vila, nečija švalerka, lična ljubav/mržnja – bilo šta! Ja sam, kao mlad čovek, još u proleće 1971. godine, potpuno neinformisan i nezainteresovan za politiku instinktivno osetio da mora doći do eksplozije, pa sam sa porodicom napustio zemlju da se nikada više ne vratim. Događaji tokom devedesetih su me iznenadili - ne sadržajem (njega sam predvideo), nego time što su se dogodili čitavih dvadesetak godina kasnije od trenutka koji mi je, 1971.g. izgledao neminovan (dobra ilustracija „zamrznutog sukoba“ – ali i najbolji zamrzivač se jednom morao pokvariti). Ne znam, niti pamtim tog Lončara, ni ovog autora, ni sve njihove više i niže kolege i partijske drugove. Jedno znam: svi su oni ulaskom u „više“ partijske i državne titovske krugove prodali duše đavolu. Nestale su embahade, rezidencije, apartmani, klubovi, specijalni bilteni. Sada – nikakve reminiscencije, pokušaji pranja i pravdanja, međusobnog opanjkavanja na moralnoj ili nacionalnoj (baš ih je bila briga za naciju) osnovi više ne mogu pomoći. Đavo je neminovno došao (ili tek što nije) po svoje – neka mu samo osluškuju korake. Približavaju se...

Bezbroj je primera da su najvisi kadrovi Jugoslavije radili na stetu Srbije a u korist svojih republika.Zar je manje vazan razbijacki rad Staneta Dolanca koji je sve najvaznije podatke iz oblasti bezbednosti dostavio Nemcima.Ili spektakularno bekstvo prvog coveka RV prad pocetak rata u Htvatskoj.Ali za mene je mnogo interesantnija analiza rada pojedinih Ministara u zajednici SCG i stete koje je Srbija imala i ima od njihovog rada ..

Lončar je puno uradio za svoj narod..a šta ste vi i ostali srpski kadrovi učinili za svoj

Nista cudno.I posle stote prevare Srbe mozes i sto prvi put prevariti.Znači da sa Srbima nije nešto u redu,za razliku od drugih.
Šta su nam uradili uradili su,da se pomirimo sa tim .Ali dusa me boli kada vidim da nam opet isto rade a mi opet istu pamet imamo.

Poštovani gospodine Belak, sad ste našli da se prisećate lepih dana?

Gospodine Bjelak,
Obaveštenost i intelektualni nivo čitalaca elektronskog izdanja NSPM nije za potcenjivanje.
Vrlo dobro znam i ko je i šta je Budimir Lončar, sve uz Sonju Biserko i njene "Helsinške sveske", koje su nadmašile i Starčevićevu mržnju prema Srbima. Vrlo dobro znam i da mu je politički pokrovitelj spolja bio Genšer, ali je on iznutra oslonac imao upravo kod srpsko-crnogorskih jugoslovena, koje ne mogu nazvati ni komunistima, jer su bili najobičniji karijeristi, koji su plakali kad je Lončar odlazio iz MSP.
Ili ćutali, kao Vi.
E, ti koji su ćutali i koji su kod šjor Ive i Bude u podrumu Franncuske 7 sa njim ćućorili - ti su mi i najproblematičniji.
Naročito sa njihovom naknadnom pameću.
Uživajte Vi, lepo i ne naprežite se mnogo da nam pojasnite ko je bio Draškovićev šef u Harareu, sa kojim danas tka na istom NATO razboju, služi Vašingtonu,zagovara istorijski negacionizam i amnestira ustašku nacističku ideologiju i daje intervjue za "nedeljni Blic" u vlasništvu švajcarca Rinigera.
Sve to mi znamo i bez Vas.
Kažite Vi nama nešto o Vašim "herojskim naporima", koje ste preduzeli da zaustavite zadarskog gimnazijalca na vezi sa italijanskim okupacionim snagama, a kasnije nemačkim sve do 1945.
Da ste nešto preduzimali ne bi se sada javljali, a ne bi ste se ni naslužbovali u MSP, ni penziju tamo dočekali.
Zato - putuj igumane. Ne misli na manastir.
Ima ko se o tome stara.

A ko zastupa Srbiju danas?Kakav je sastav MSP?
Zasto Jeremic ima populisticki nastup dok dosledno sprovodi smernice SAD i EU?

O ovom tekstu bi se moglo mnogo komentara dati, ali o tome drugom prilikom. Za sada amo jedna opaska. Iznenadjuje da autor govori o zlocinima prema srpskom narodu u Hrvatskoj kao o genocidu. Pa, ne zelim reci da to nije bio genocid, ali bi to prvo morao utvrditi medjunarodni sud pravde, UN donijeti rezoluciju o tome i sl. Inace, svako bi mogao nazivati genocidom ono sto zeli. Uostalo,ne cuh i ne procitah da je autor osudio genocid u Srebrenici, iako je tu kvalifikaciju dao Medjunarodni sud pravde u Hagu.
Inace, sa mnogim ocjenama, koje se odnose na Budimira Loncara, se slazem. Bio je jedan jos gori, Josip Vrhovec, takodje kadar iz Hrvatske, koji je u jednomn intervjuu rekao :davno sam znao da Jugoslavija nema perspektivu i da se mora raspasti"...
Kakav cinizam, "sve to znati", a obavljati najodgovornije duznosti u toj i takvoj drzavi, u najmanju ruku je ogavno. Ali, od takvih kao Vrhovec i slicni nista drugo nije bilo ni za ocekivati.